Играј и победи!!!


Дочек платинастих кошаркаша Србије 2014
   Кад год почне прича о кошарци и репрезентацији мени крећу слике и сећања на дане када су Ђорђевић, Дивац, Бодирога, Ребрача, Томашевић, Обрадовић, не могу се сетити свих имена иако их све јако добро памтим, били разлог због којих смо као деца устајали ноћима и пратили све чувене утакмице које су биле више од саме игре за наш народ. Те победе будиле су у нама осећај да вредимо као нација иако нас сви гурају у страну.

Дочек наших кошаркаша 1998
  Баш тако смо се и ми осећали годинама, јер је ли!? Како уличари и беспосличари, па још и репери, имају да кажу нешто! А ми из године у годину са нашим репом нижемо победе и разуверавамо неверне томе, сваки пут! Осећај је непроцењив сваки пут! Био сам одушевљен када сам први пут чуо и видео 2005-те, чини ми се, БС и њихову песму за ватерполо репку. Добро се сећам прилога са РТС-а; они репују на Ташу, а ватерполисти окићени златом! Помислио сам јако, доста јако! Некако сам увек мислио да би и ми искидали песму за репку, али наравно такве песме се раде када те неко званично позове. Може и без тога, али нама је то безвезе. Као сад иде првенство па се ми као сетили да урадимо. Не, није то наш фазон, не ради се то тако. Још на пролеће 2014-те смо причали како иде првенство, али како нико да позове мајку му! И ништа, дођем кући, јул неки, отворим Курир, кад тамо стубац: "Немеш и Марко Кон урадили химну за кошаркашку репрезентацију Ајмо бре". Бедак, рек`о: Јеб`о те јебени Немеш, која је то прича?“ Сморим се, затворим оне новине и изађем у крај. То је био јун јул. Заборавим ја то, кад неки август 19-ти 20-ти звони ми моб, пише Рашко Катић наш брат, слуша ТХЦФ, узима дискове и ствари за клинце и себе од нас, тако и има број, каже: „Боре дај урадите неку песму за репку, срамота нас је да уз "ОНО", мислећи на Немешеву изведбу, Излазимо на терен, бум! Кажем:“ Рашко Нема проблема, спремни ко војници“. Одлазимо у студио, јер радимо пробе, спремамо концерт у Барутани 29-ог августа. Зеница, Стефан и ја одрадили пробу, Стефан је у међувремену организовао матре од Лефтхендшорт екипе, и крећемо да преслушавамо и бирамо музику. На прву смо одлучили да то буде музика коју сада већ сви добро знају. Крећемо да пишемо риме, као да су све ове године биле већ спремне у нашим главама и чекале тренутак. Креће : Кад си био мали играо си баскет ... Рима за римом као од шале. Дођемо до рефрена и договоримо се да мора да буде мантра ИГРАЈ И ПОБЕДИ. Па кажемо па и ако изгубе, нек кидају, па неће им нико замерити, па каже: “Поносно се врати! Па мотивација, каже Стефан:“ Донеси кући злато шта се злати! Србија чека да дођеш из далека да наша земља буде опет првак света!“Покренули смо у том тренутку сва та лепа сећања из детињства и пробудили стару добру заборављену емоцију. Одемо исто вече у студио, снимимо и пошаљемо Рашку и екипи демо, то је четвртак на петак. Звони ми у уторак моб: Рашко Катић! Вичу из свлачионице Радуљица, Марковић, Богдановић, крцаа! Убијаа! То је то! Невероватан моменат, шта рећи?! Коју послуку порати?! Коме ?! Лудница од среће! Срчка фазон! Сад кад смо сигурни да је то то, среди Уце песму и намуњи, и већ у суботу увече 23-ег августа песма је окачена на ТХЦФ Ју Тјуб каналу


  Сутрадан све новине објаве, а на последњој припремној утакмици са Новим Зеландом у Пиониру, песма је имала своју премијеру на свакој паузи. Гледам текму, не верујем, видим клинце у кадру који већ певају, набадају али певају. Јако! Добро, крене првенство, групна фаза, две победе, три пораза, већ крећу приче није Сале Ђорђевић за ово, па те млади су, па те Крстића нема, Радуљица дрво, Тео алкос и тако клаџа стил селектори. Креће елиминациона фаза, газимо редом Грке, Бразил и дођу Французи. Седимо код Стефана, гледамо и лудило креће, победа! Крећемо ка тргу, ракија се цепа, пичи песма цео фазон, телефон ми се усијао. Шаљем поруку Рашку:“ Честитамо браћоо! Он ми одговара:“ Гледајте Тегија на СОСвечерас.“ Док ми лудујемо стижу ми поруке:“ Јеси видео јеси  видео? Поздравили су вас из свлачионице!“ Кад сам досао кући и видео Богданов поздрав, најежио сам се. У тренутку кад ти је свет под ногама и кад идеш на Амере у финалу, очекује се да се поздрављају породица, деца, мама, тата итд. Не, они су поред сада покојног Сарића поздравили још само ТХЦФ !! Ујутру зове ме директно уредник Курира и каже:“Постао си звезда преко ноћи!“ Зајебава ме, зна ме ту из краја, каже:Зваће те сада ови моји за интервју, нема новина које нису звале. Прође финале, Амери свака част, али ми сијамо као платину да имамо, а не сребро. Србија први пут као самостална земља у финалу, историја уживо. Зову нас из Градске скупштине да репујемо на дочеку.
 
Стефан и Боре на балкону, јутро пред дочек.
  Дођемо ми ујутру да се види протокол, јер увече је фешта. Стижу наши! Договоримо све, паљба кући на одмор и спремање. Наравно, никако неспремни, крећемо ка Скупштини. Ту је Жобла 22 са фотоапаратом да све сними, ту је екипа. Стефан је организовао мајице са ТХЦФ грбом као тробојка, на леђима списак играча испод наслова ИГРАЈ И ПОБЕДИ.  Долазимо на споредни улаз. Тамо обезбеђење БИА, мурија, оособље, лудилоо! Људи у рекама пристижу, кад видим ја гледа нас обезбеђење нешто, огромни ортаци. У том моменту стиже и Стефан са још једним поклоном у великој кутији: 25 литара домаће Мићине шљиве са све етикетама ТХЦФ исто као мајица, шоу! Кад да кренемо унутра, каже пандур у цивилу са значком око врата: Не може та ракија и тај фотоапарат!“, реко:“ Брате немој сад да нас смараш“. Кад ова двојица високих из обезбеђења кажу:“Дај да зовемо шефа да питамо. Појављује се наш брат, њихов шеф Божа! Знамо га још од кад смо били клинци и реповали у Дому прве наступе. Он држи обезбеђење у доста клубова по град, а и у  Дому омладине. Де си Божо!“ „ Де сте бре репери! Дај Божо да ово унесемо за кошаркаше је ракија, а фотоапарат да овековечимо тренутак. Каже Чекај да проверим, речено је да новинари и фотографи улазе на други улаз, јеби га, протокол“. Узе токи воки, нешто се договара, дође до нас и каже пандуру они су моји, све у реду. Пандур погледа ону ракију и каже:“ Ајде упадајте. До јаја! Снимићемо историју!
. Улазимо у једну од канцеларија где седе ортаци из Милиграма са све Милијем, шоу програм. У једном тренутку прилази ми колега Мили и као пита ме „шта мислиш коју песму да изведем?“ И наброји ми неке наслове ја немам појма ни једну. Ови моји да умру од смеха иза,ја кажем па изрокајте неку енергичну песму, нешто да размрдате масу он као да, да, у праву си и оде. Ја погледам у моје и фрас

Фамилија на двору

   Ближе се кошаркаши са аеродрома, ближи се наступ, у скупштини је сад већ озбиљна гужва, полиција, на сваком углу обезбеђење у згради, ми уживамо у тренутку, Жобла наравно све снима. Крећемо горе, осећа се невероватна енергија споља, а и унутра, добијамо микрофоне, договарамо се са тонцем, наравно изгрлисмо се Зенке, Стефан и ја, и спикер креће речима А сада, за све нас! За све вас! Те ха Цела ФАМИЛИЈА! Чује се хук 20 хиљада људи Ааааа! Адреналин, излазимо, призор нереалан! Дерем се Фамилијооооо! маса „Аааа!“, Јел сте спремни? Хук! Креће песма, креће бакљада, грмљавина! Неописиво, Погледајте Пут до врха!

 
    То је то! Репује Србија са нама! Врх то је то! Славан моменат за нас, историјски један од најлепших момената од кад се бавимо репом, тачније од кад га живимо, а живимо га од рођења, кажу неки усрало нас. Не! Не! То је био тренутак који је од првог дана заслужен. Све се поклопило, то је била награда за дугогодишње бављење овим са љубављу! Љубав се и вратила, искрена и јака као што је била дата. Излазимо са балкона, ортаци ме питају шта ти је?“, а ја од адреналинског шока изгледао сам као да сам груно десет мића коке у мозак директно. Улазе кошаркаши један по један, публика овацијама поздравља свакога. Поред нас стоји Бодирога, шоу! Сад је на реду да још једном по протоколу репујемо са кошаркашима, али сад смо већ прибранији, гласови пукли али пичи, ко га јебе, плејбек, весеље је. Одрепујемо ми и други пут. Кренемо да силазимо доле у салу за конференцију, а после нас  Милиграм наступа. Сиђемо ми доле, сумирамо утиске, кад низ степенице трчи девојка, одзвања кроз стари двор ТХЦ! ТХЦ!“ - Шта је било?! – „Кошаркаши вас зову да репујете још једном! Трчи поново горе, тамо Милиграм пева неку баладу, уби људе, каже један из организације њима Скратите, иде ТХЦФ! Хахаха! Која фора! Креће реп, Рашко ми даје медаљу, Тео, Богдан, Јовић репују са нама. Пењу се на ограду, опет бакљада, луди Сале Л пење се на ограду. Сви су у једном моменту мислили рокнуће доле. РТС у живом преносу је одма променио кадар на публику, ахаха усрали се, а Сале се проводио у свом стилу. Кад је прошао и тај бис, ту на тераси доживели смо можда чак и највећу ствар, већу од свега што се десило те ноћи. Прилазили су нам кошаркаши један по један, стручни штаб, Сале Ђорђевић и захваљивали нам се речима: Ваша песма нам је била јак мотив пред сваки излазак на терен. Сваки пут кад би гледали снимке противника, скаутинг тим би им тај снимак подвукао нашом песмом, у стилу пошаљите им плеја да пакује торбуКажу они уболи сте их" Шта да кажем сем ТХЦФ је више од репа!

Сликање кошаркаша за новине са ТХЦФ ракијом
   Још један моменат обележио је сам крај дочека. Сачекали смо их у ходнику и сваком дали по ТХЦФ ракију и мајицу. То је било пред сам њихов излазак пред новинаре први пут од доласка у Србију. Неко је викнуо Где ће те бре са том ракијом пред камере?! Али они су се ипак сликали са флајкама у рукама и око њих, хахаха. прави крај. А ми лагано, поносно смо се спустили у свој крај из ког практично нисмо ни излазили. На путу до кафане стизале су поруке, стотину драгих људи је честитало успех који су осећали и као свој. Комшије су са прозора поздрављале, отисли смо у кафану где смо сумирали утиске и уз пиће, ортаке и лепе жене, прославили овај сјајан моменат У нашем животу. Моменат после којег ником више необјашњавамо што репујемо и моменат после којег смо се сви поносно вратили својим кућама.

ТХЦФ је наш свет. 25.01.2015 Боре

ТХЦФ са човеком задуженим за све догађаје које организује град.

Ђанс - најспремнији ортак

Ђанс заслужено на врху - или имаш спремну причу или пољубиш врата.

Фамилија - делегација

Селфи у скупштини.

Ђанс добио плакету од ТХЦФ-а за менталну спрему.

Транс

Сви заједно Жобла и Богдан

Брат Рашко, Боре и Богдан репују, Калини мило. :)

Играј и победи

Ди џеј Сале Л - чувамо брата
ТХЦФ ракија сија као злато.

Стефан упао у канциларију и послао јасну поруку европи. Видимо се на еуробаскету!